Akril na platnu
Jel imate nekada osjećaj da vas drveće promatra? Ja imam. I najčešće tražim pogledom “krivca” koji me gleda.
A u ovaj hrast zagledala sam se čim sam došla na proplanak na Rujnu. Osjetila sam odmah njegovu čvrstoću i posebnost. Njegova krošnja lovila je svojim granama komadiće neba i kitila se njima kao biserjem.
Suha trava mu se klanjala, a i ja sam dobila poriv da mu se naklonim. No on nije tražio ničiji naklon. Bio je tamo da mi zrcali moju čvrstoću i posebnost. I da mi prenese poruku da ju viknem svima: “Kaj buljiš!”. Pogledaj radije u sebe.
Bitno je sresti takvo stablo u životu.
I bitno je otići tamo. TAMO. (tekst sa slike)
